Pr Proverbi, capitolo Proverbi di Salomone, capitolo 13

Мудар син слуша очеве поуке,

а ругалац не слуша прекор.

Добре речи се човеку враћају као добро,

а неверни жуде само за насиљем.

Ко пази на своје речи, на свој живот пази,

а ко говори непромишљено, пропашће.

Лењивац жели, а не добија ништа,

а марљивима се жеље остварују.

Праведници мрзе лажљиве речи,

а опаки се брукају и срамоте.

Праведност чува честитога,

а опакост обара грешника.

Неко се гради да је богат,

а нема ништа.

Други се гради да је сиромашан,

а има велико богатство.

Човек може богатством да откупи живот,

а сиромаху нико не прети.

Светлост праведникâ весело сија,

а светиљка опаких се гаси.

Охолост рађа само свађу,

а мудрост је код оних који прихватају савет.

Непоштено стечено богатство се истопи,

а ко мало-помало скупља, има све више.

Предуго надање доноси бол срцу,

а испуњена жеља дрво је живота.

Ко презире поуку, пропашће,

а ко поштује заповест, биће на миру.

Учење мудрих извор је живота –

одвраћа човека од замки смрти.

Разборитост доноси наклоност,

а живот неверних је тежак.

Ко год је разборит, ради промишљено,

а безумник показује своју глупост.

Непоуздан гласник упада у невољу,

а поуздан весник доноси исцељење.

Ко не мари за стегу, у сиромаштво и срамоту пада,

а ко слуша прекор, стиче част.

Испуњена жеља слатка је души,

а безумницима је мрско да се окрену од зла.

Ко иде с мудрима, постаће мудар,

а ко се дружи с безумнима, страдаће.

Несрећа гони грешнике,

а добро је награда праведницима.

Добар човек оставља наследство унуцима,

а грешниково богатство чува се за праведника.

Сиромахова њива може дати обиље хране,

али неправда све однесе.

Ко штеди прут, мрзи свога сина,

а ко воли свога сина, васпитава га стегом.

Праведник једе да утоли глад,

а желудац опаких стално је гладан.