PostGen Postanak1. Mosebok, poglavljekapittel Knjiga PostankaFørste Mosebok, poglavljekapittel 30

Ostala Jakovljeva djeca i njegovo blago

Kad Rahela vidje da ne rađa djece Jakovu, poče Rahela zavidjeti svojoj sestri i reče Jakovu: »Daj mi djece, inače ću umrijeti!« Tada se Jakov rasrdi na Rahelu i reče: »Zar sam ja, a ne Bog, koji ti uskrati blagoslov djece?« Ona odgovori: »Evo ti osobna moja sluškinja Bilha; opći s njom da ona rodi za moje krilo te tako po njoj dođem do djece!« I dade mu osobnu svoju sluškinju Bilhu za priležnicu, i Jakov je općio s njom. Zatrudnje Bilha i rodi Jakovu sina. Rahela reče: »Dosudi mi Bog pravo kad usliša i moju molbu i pokloni mi sina.« Zato mu nadjenu ime Dan. I opet zatrudnje sluškinja Rahelina Bilha i rodi Jakovu drugoga sina. Tada reče Rahela: »Božje bojeve bojevah sa svojom sestrom pa i pobijedih.« Zato mu nadjenu ime Naftali.

I kad Lea vidje da je prestala rađati, uze svoju sluškinju Zilpu i dade je Jakovu za ženu. I sluškinja Leina Zilpa rodi Jakovu sina. Tada reče Lea: »Sretno!« i nadjenu mu ime Gad. Potom Leina sluškinja Zilpa rodi Jakovu drugoga sina. Tada reče Lea: »Sretna ja! Jest, sretnom će me slaviti žene.« Zato mu nadjenu ime Ašer. I kad Ruben ode jednom u vrijeme pšenične žetve, nađe u polju mandragore i donese ih svojoj majci Lei. Tada reče Rahela Lei: »Daj mi koju mandragoru svoga sina!«

A ona joj odvrati: »Zar ti nije dosta što mi uze mog čovjeka? Zar ćeš mi sada uzeti i mandragore mojega sina?« A Rahela odvrati: »Zato noćas neka on slobodno bude kod tebe – za mandragore tvojega sina!«

I kad je navečer dolazio Jakov iz polja, izađe mu Lea ususret i reče: »K meni ćeš doći; jer te kupih za mandragore svojega sina!« Tako on provede tu noć kod nje. Bog usliši Leu: ona zatrudnje i rodi Jakovu petoga sina. Tada reče Lea: »Dade mi Bog plaću jer dadoh svoju sluškinju svom čovjeku.« Zato mu nadjenu ime Jisakar. Opet zatrudnje Lea i rodi Jakovu šestoga sina. Lea reče: »Bog me obdari lijepim darom. Sad će moj čovjek prebivati kod mene, jer mu rodih šest sinova.« Zato mu nadjenu ime Zebulun. Poslije rodi kćer kojoj nadjenu ime Dina.

I spomenu se Bog Rahele, usliša je i darova joj radosti majčine. Ona zatrudnje i rodi sina. Tada reče: »Oduze Bog moju sramotu.« I nadjenu mu ime Josip i reče: »Neka mi Gospodin pridoda još jednoga sina!«

Kad Rahela rodi Josipa, reče Jakov Labanu: »Pusti me! Htio bih poći u svoje mjesto i u svoju domovinu! Daj mi moje žene i djecu, za koje sam ti služio, da idem! Znaš kako sam ti služio.«

Laban mu odgovori: »O, da bih našao milost u tvojim očima! Znam, Gospodin me je blagoslovio zbog tebe.« I on nastavi: »Odredi plaću što je tražiš od mene! Dat ću ti je.«

On mu odvrati: »Znaš sam kako sam ti služio i što po meni postade tvoja stoka. Malo je bilo što si imao prije nego dođoh k tebi. Ali to se silno umnožilo. Gospodin te je blagoslivljao pri svakom mojem koraku. A kad ću se i ja moći brinuti za svoju kuću?«

Onaj upita: »Što da ti dadem?« Jakov odgovori: »Ne trebaš mi ništa dati. Ako pristaneš na ovo što ću reći, opet ću ti čuvati životinje. Pusti da pogledam danas sve tvoje životinje i da izdvojim od njih svaki komad šaren i s biljegom! Svaki crni komad među ovcama i svaka s biljegom i šarena koza neka bude moja plaća! I na tom neka se pokaže moje poštenje ubuduće: Kada dođeš da vidiš moju plaću, neka bude sve što nije šareno ili s biljegom među kozama i crno među ovcama kao da sam ukrao!«

Tada reče Laban: »Dobro, neka bude kako si kazao!«

Nato izdvoji Laban još isti dan prugaste i s biljegom jarce i sve šarene i s biljegom koze, sve na čemu je bilo nešto bijelo, i sve što je bilo crno među ovcama, i predade to svojim sinovima. Onda odredi daljinu od tri dana hoda između sebe i Jakova. Jakov je naime pasao ostalu Labanovu stoku. Tada Jakov donese sebi zelenih topolovih, ljeskovih i kestenovih prutova i oguli na njima bijele pruge tako da je otkrio bjelinu na prutovima. Potom je stavljao oguljene prutove upravo pred životinje u žljebove, u korita, kamo su dolazile životinje da piju. One su se naime parile kad bi dolazile da piju. Kako su se životinje parile gledajući u prutove, to bi životinje omladile mlade prugaste, šarene i s biljegom. Janjad bi onda Jakov izlučio. Tako se je brinuo da mlade životinje u Labanovu stadu budu prugasti i crni komadi. Tim je namaknuo sebi posebna stada, što ih nije stavljao među Labanove životinje. I kad su se god parile jake životinje, stavljao bi Jakov prutove u žljebove, da se omlade pred prutovima. A pred slabe životinje nije ih stavljao. Tako je Laban dobivao slabe životinje, a Jakov jake. Tako se čovjek veoma obogati i dobi mnogo stoke, sluškinja i slugu, deva i magaraca.