Jr Jeremiasza, rozdział Księga Jeremiasza, rozdział 2

Израиљева незахвалност и казна.

Опет ми дође реч Господња говорећи: Иди и вичи Јерусалиму да чује и говори: Овако вели Господ:

Опомињем те се по милости у младости твојој

и по љубави о веридби твојој,

кад иђаше за мном по пустињи,

и по земљи где се не сеје.

Израиљ беше светиња Господу

и првина од родова Његових;

који је јеђаху сви беху криви,

зло долажаше на њих,

вели Господ.

Чујте реч Господњу, доме Јаковљев и све породице дома Израиљевог. Овако вели Господ:

Какву неправду нађоше оци ваши у мене,

те одступише од мене,

и присташе за ништавилом,

и посташе ништави?

И не рекоше:

Где је Господ који нас је извео из земље мисирске,

који нас је водио по пустињи,

по земљи пустој и пуној пропасти,

по земљи сувој и где је сен смртни,

по земљи преко које нико није ходио

и у којој нико није живео?

И кад вас доведох у земљу родну

да једете род њен и добра њена,

дошавши оскврнисте земљу моју

и од наследства мог начинисте гад.

Свештеници не рекоше:

Где је Господ?

И који се баве законом не познаше ме,

и пастири одусташе ме,

и пророци пророковаше Валом

и идоше за стварима залудним.

За то ћу се још прети с вама, вели Господ,

и са синовима синова ваших прећу се.

Јер прођите острва китимска и видите

и пошљите у Кидар, и разгледајте добро,

и видите, је ли било такво шта:

Је ли који народ променио богове, ако и нису богови?

А мој народ промени славу своју на ствар залудну.

Чудите се томе, небеса,

и згрозите се и упропастите се!

Вели Господ.

Јер два зла учини мој народ:

оставише мене, извор живе воде,

и ископаше себи студенце,

студенце испроваљиване,

који не могу да држе воде.

Је ли Израиљ роб?

Је ли роб у кући рођен?

Зашто поста грабеж?

Рикаше на њ лавићи и дизаше глас свој,

и обратише земљу његову у пустош;

градови су му попаљени,

те нема никога да живи у њима.

И синови нофски и тафнески опасоше ти теме.

Ниси ли то сам себи учинио

оставивши Господа Бога свог кад те вођаше путем?

А сада шта ће ти пут мисирски да пијеш воде сиорске?

Шта ли ће ти пут асирски да пијеш воде из реке?

Твоја ће те злоћа покарати

и твоје ће те одметање прекорити.

Познај дакле и види

да је зло и горко што си оставио Господа Бога свог

и што нема страха мог у теби,

вели Господ Господ над војскама.

Јер давно изломих јарам твој

и раскидох свезе твоје,

и ти рече: Нећу бити слуга;

а на сваки високи хум и под свако зелено дрво идеш да се курваш.

Ја те посадих, лозу изабрану, све семе истинито;

па како ми се промени и изметну се одвода од туђе лозе?

Да се измијеш салитром и узмеш много сапуна,

опет ће се познавати безакоње твоје преда мном,

вели Господ Господ.

Како можеш рећи:

Нисам се оскврнио,

нисам ишао за Валима?

Погледај пут свој по долу;

познај шта си учинила, брза камило,

која остављаш знаке на својим путевима.

Као дивља магарица,

која је навикла на пустињу

и по жељи душе своје вуче у се ветар,

кад навали, ко ће је вратити?

Који је траже неће се уморити,

наћи ће је у месецу њеном.

Чувај ногу своју, да није боса,

и грло своје, да не жедни.

Али ти велиш:

Од тога нема ништа;

не, јер љубим туђе, и за њима ћу ићи.

Као што се лупеж посрами кад се ухвати,

тако ће се посрамити дом Израиљев,

они, цареви њихови, кнезови њихови, и свештеници њихови и пророци њихови,

Који говоре дрвету: Ти си отац мој;

и камену: Ти си ме родио;

јер ми окренуше леђа, а не лице;

а кад су у невољи говоре: Устани и избави нас.

А где су богови твоји које си начинио себи?

Нека устану, ако те могу избавити кад си у невољи,

јер имаш, Јуда, богова колико градова.

Зашто хоћете да се правдате са мном?

Ви сте се сви одметнули од мене,

вели Господ.

Узалуд бих синове ваше, не примише науке;

мач ваш прождре пророке ваше као лав који дави.

О роде! Видите реч Господњу;

бејах ли пустиња Израиљу или мрачна земља?

Зашто говори мој народ:

Господари смо, нећемо више доћи к теби?

Заборавља ли девојка свој накит и невеста урес свој?

А народ мој заборави ме толико дана да им нема броја.

Зашто говориш да је добар твој пут тражећи шта љубиш?

Па си и неваљале жене научио својим путевима.

И још на скутовима твојим налази се крв сиромаха правих;

не налазим копајући, него је на свима њима.

А ти говориш: Нисам крив,

гнев се Његов одвратио од мене.

Ево ја ћу се прети с тобом

што говориш: Нисам згрешио.

Зашто трчкаш тако мењајући свој пут?

Посрамићеш се од Мисирца како си се посрамио од Асирца.

Отићи ћеш и одатле с рукама над главом својом,

јер Господ одбацује узданице твоје,

и нећеш бити срећан у њима.