PostGn PostanakGênesis, poglavljecapítulo Knjiga PostankaLivro do Gênesis, poglavljecapítulo 32

Jakovljev strah od Ezava

Drugoga jutra rano izljubi Laban svoje unuke i kćeri i dade im svoj blagoslov. Potom ode Laban i vrati se kući.

I Jakov ode svojim putem. Tada ga sretoše anđeli Božji. Kad ih Jakov ugleda, povika: »Ovo je tabor Božji.« Zato prozva ono mjesto Mahanajim.

Nato posla Jakov pred sobom glasnike k svojemu bratu Ezavu u zemlju Seir, u edomsku pokrajinu, i naloži im: »Ovako recite mom gospodaru Ezavu: Sluga tvoj Jakov poručuje ti ovo: Boravio sam i dosad se zadržao kod Labana. Tamo sam stekao volova, magaraca, stoke, sluge i sluškinje. Tako poručujem svom gospodaru da bih našao milost u očima njegovim.«

Glasnici se vratiše k Jakovu i javiše: »Dođosmo k tvome bratu Ezavu; on ti ide ususret, i to s četiri stotine momaka.«

Tada se Jakov jako uplaši, i obuze ga briga. Zato razdijeli ljude što ih je imao sa sobom, i stoku, i goveda, i deve u dva tabora. Pomisli: Ako Ezav napadne jedan tabor i svlada ga, drugi će tabor moći umaknuti. Tada se pomoli Jakov: »Bože oca mojega Abrahama! Bože oca mojega Izaka! Gospodine, koji si mi kazao: Vrati se u domovinu i k rodbini i ja ću gledati da ti bude dobro! Nisam vrijedan svih milosti i sve vjernosti što si je iskazao svojemu sluzi. Jer samo sa štapom putničkim prekoračih Jordan tamo, a sad posjedujem dva tabora. Ah, izbavi me iz ruke mog brata, iz ruke Ezavove; jer se bojim da ne dođe i ne pobije nas, majke s djecom! Ali ti si obećao: Ja ću gledati da ti bude dobro i učinit ću da tvojega potomstva bude kao pijeska u moru, što se ne može izbrojiti zbog množine.«

One noći tamo prenoći. Potom izabra od imutka dar za svojega brata Ezava: Dvjesta koza i dvadeset jaraca, dvjesta ovaca i dvadeset ovnova; trideset deva dojilica s mladima njihovim, četrdeset mladih krava i deset mladih bikova, dvadeset magarica i deset magaradi. Predade ih svojim slugama, svako stado posebno, i zapovjedi im: »Idite naprijed preda mnom i ostavite prostora između jednoga i drugoga stada!« Prvomu dade ovaj naputak: »Kad te susretne moj brat, Ezav, pa te upita: Čiji si i kamo ćeš, i čije su te životinje pred tobom?, ti reci: Ja sam sluga tvoga sluge Jakova. Ovo šalje na dar svom gospodaru Ezavu; on sam dolazi odmah za nama.«

Tako i drugomu i trećemu i svima što su gonili stado dade naputak: »Kako, eto, naredih, tako recite Ezavu kad ga susretnete! I kažite: Sluga tvoj Jakov dolazi odmah za nama.« Mislio je, naime: »Darom što ide preda mnom umirit ću ga. Onda istom stupit ću mu pred oči. Možda me tada ljubazno primi.«

Tako ode dar naprijed pred njim, a on sam ostade one noći u taboru.

Borba s Bogom-anđelom

Ipak se diže još one noći, uze obje žene i obje sluškinje i jedanaest sinova i prijeđe gaz Jaboka. Uze ih, prevede ih preko rijeke i ostalo onda svoje imanje prenese prijeko.

Jakov ostade sam. Tada se jedan čovjek borio s njim sve do svitanja. I kad ovaj vidje da ga ne može nadjačati, udari ga po bedru te se Jakovu iščaši kuk, kad se s njim borio.

Tada reče onaj: »Pusti me; jer je zora već svanula!« Ali on odgovori: »Ne puštam te dok me ne blagosloviš.«

Onaj ga upita: »Kako se zoveš?« On odgovori: »Jakov.«

A onaj mu reče: »Odsad se ne ćeš više zvati Jakov, nego Izrael; jer si se borio s Bogom i s ljudima i nadjačao si.«

Tada zamoli Jakov: »Kaži mi svoje ime!«

On odgovori: »Što me pitaš za moje ime?« I onda ga ondje blagoslovi.

Jakov prozva ono mjesto Penuel; »jer«, reče on, »vidjeh Boga licem u lice, a ipak ostadoh na životu.«

Sunce je pred njim izašlo kad ostavi za sobom Penuel. A hramao je zbog kuka. Zato Izraelovi sinovi sve do dana današnjega ne jedu bedreni mišić, jer udari Jakova po bedrenom kuku.