JdtJt JuditaJudite, poglavljecapítulo JuditaLivro de Judite, poglavljecapítulo 13

Kad je bilo već kasno, pohitješe njegove sluge u svoje šatore. Bagoas zatvori šator izvana te ukloni nazočne ispred svoga gospodara i oni pođoše na spavanje, jer su svi bili zadrijemali od vina. Tako je Judita ostala sama u šatoru s Holofernom koji je, omamljen vinom, tvrdo zaspao na svom ležaju. A Judita zapovjedi svojoj sluškinji neka stoji napolju pred spavaćom prostorijom i neka pripazi izlaz kao svakog dana. Zatim joj reče da izlazi radi svoje molitve te je isto tako obavijestila Bagoasa.

Kada su se svi povukli, od najmanjega do najvećega, te nikoga nije bilo u prostoriji za spavanje, tada stupi Judita pred Holofernovu postelju i reče u srcu: »Pogledaj sada, svemogući Gospodine Bože, djelo mojih ruku na uzdignuće Jeruzalema. Evo, došao je čas spasenja tvojoj baštini, jer poduzimam svoj naum na uništenje neprijatelja koji su se podigli protiv nas.« Na to pristupi k stupu što mu je bio vrh postelje, izvuče mu mač iz korica, uhvati ga za kosu na glavi i pomoli se: »Daj mi snage u ovaj čas, Gospodine, Bože Izraelov!« Tada ga svom snagom zasiječe dvaput po vratu i odsiječe mu glavu. Zatim njegovo tijelo svali s postelje, skine zastore sa stupova te žurno izađe i preda Holofernovu glavu pratilji. Ona je spremi u svoju torbu za namirnice. Zajedno su obje izašle, po svom običaju, na molitvu. Napustile su vojni tabor, prešle ravnicu, uspele se po gori na kojoj je ležala Betulija i stigle na gradska vrata.

Juditin povratak u Betuliju

Već izdaleka doviknu Judita stražarima na zidovima: »Otvorite vrata, jer je s nama Bog koji danas pokaza svoju moć na Izraelu i svoju snagu protiv naših neprijatelja!« Kada su muškarci njezina grada čuli njezin glas, žurno su sišli do vrata svoga grada te dozvali gradske starješine. Tada se strčaše svi prema njoj, od najmanjih do najvećih, jer im je izgledalo nevjerojatno da se vratila. Otvore vrata, prime je, zapale vatru radi svjetla i okruže je. Judita reče snažnim glasom: »Zahvaljujte Bogu, hvalite ga! Zahvaljujte Bogu koji kući Izraelovoj nije uskratio svoga milosrđa. Mojom rukom uništio je noćas naše neprijatelje.« Tada izvadi iz torbe glavu, pokaza im i reče: »Evo glave Holoferna, vojskovođe Asiraca! Evo njegova zastora, pod kojim je ležao u pijanstvu kad ga Gospodin pogubi rukom jedne žene! Tako živ bio Gospodin koji me štitio na putu kojim sam krenula: neprijatelj se na svoju propast zagledao u moje lice, ali nije nada mnom izveo grijeh da bih se trebala stidjeti ili ostati osramoćena.« Tada se svi zapanjiše i pokloniše Gospodinu govoreći jednodušno: »Budi blagoslovljen, Bože naš, jer si danas uništio neprijatelje svoga naroda!«

Ozija joj reče: »Blagoslovio te, kćeri, Bog svevišnji više nego sve žene na zemlji! Neka bude blagoslovljen Gospodin Bog koji je stvorio nebo i zemlju, koji te je vodio da odrubiš glavu vođi naših neprijatelja! Tvoje pouzdanje u Boga neće nikada iščeznuti iz srdaca ljudi koji će se spominjati sile Božje dovijeka. Neka te Bog trajno uzdiže i pohađa svojim blagodatima, jer zbog tjeskobe i nevolje svojega naroda nisi žalila svojega života. Kročeći uspravno pred našim Bogom, zaustavila si propast našega naroda!«

I sav narod reče: »Tako neka bude, tako neka bude!«