Zah Zaharija, poglavlje Zaharija, poglavlje 8
Božja revnost za Sion
Tada dođe riječ Gospodina nad vojskama ovako:8,1 Ovim utješnim govorom, koji je pun mesijanskog obećanja, prorok je podizao duhove i poticao narod da ubrza i unaprijedi gradnju, odnosno rad. »Ovako veli Gospodin nad vojskama: Revnujem za Sion žarkom revnošću i raspaljen sam zbog njega žestokim gnjevom.« Ovako veli Gospodin: »Vraćam se na Sion i opet ću stanovati u Jeruzalemu, i Jeruzalem će se zvati Grad vjernosti i gora Gospodina nad vojskama, Sveta gora.« Ovako veli Gospodin nad vojskama: »Opet će starci i starice sjediti po jeruzalemskim ulicama; svatko ima svoj štap u ruci zbog punine dana života. I gradske ulice bit će opet pune dječaka i djevojčica, što će se igrati po ulicama.« Ovako veli Gospodin nad vojskama: »Ako se to što će se dogoditi u one dane čini čudno ostatku toga naroda, zar da to bude čudno i u mojim očima?«, govori Gospodin nad vojskama.
Ovako veli Gospodin nad vojskama: »Evo, ja oslobađam svoj narod iz zemlje sunčeva istoka i iz zemlje njegova zapada. I dovodim ih kući. Oni će opet stanovati u Jeruzalemu i bit će moj narod, i ja ću biti njihov Bog u vjernosti i pravednosti.«
Ovako veli Gospodin nad vojskama: »Ohrabrite se koji slušate u ove dane ova obećanja iz usta proroka, naime u dan kad je bio položen temelj gradnji Hrama, kuće Gospodina nad vojskama! Jer prije tih dana nije bilo plaće za rad ljudi ni plaće za životinje. Tko je izlazio i ulazio nije bio siguran od neprijatelja: zavadio sam sve ljude. A sada ne ću više biti kao u prijašnje dane ostatku toga naroda«, govori Gospodin nad vojskama. »Nego će usjev biti siguran. Vinova će loza nositi svoj plod, i zemlja će rađati svoj rod. Nebo će davati svoju rosu, i sve ću to dodijeliti ostatku toga naroda. I kao što ste prije bili kletva među narodima, Judina i Izraelova kućo, tako ću vam sada pribaviti spasenje, da budete blagoslov.
Ne bojte se! Ohrabrite se!« Jer ovako veli Gospodin nad vojskama: »Kao što sam bio odlučio da vam učinim zlo, kad su me bili razgnjevili vaši oci«, govori Gospodin nad vojskama, »i nisam to požalio, isto sam tako sad u ove dane odlučio da iskažem dobro Jeruzalemu i Judinoj kući. Ne bojte se! Ovo je što morate činiti: govorite jedan drugome istinu! Sudite na svojim vratima vjerno i mirno! Nitko neka ne misli protiv drugoga zlo u svom srcu! Ne ljubite krive zakletve! Jer sve to mrzim, govori Gospodin.«
Dođe mi riječ Gospodina nad vojskama: »Ovako veli Gospodin nad vojskama: Post u četvrtom, petom, sedmom i desetom mjesecu neka se za Judinu kuću obrati u radost i veselje, i u vesele svetkovine! Samo morate ljubiti istinu i mir.«
Ovako veli Gospodin nad vojskama: »Jednom će dolaziti narodi i stanovnici mnogih gradova. Stanovnici jednoga grada dolazit će k onima drugoga i govorit će: Ići ćemo tamo da umilostivimo Gospodina i da tražimo Gospodina nad vojskama! I ja ću poći. Mnogobrojni narodi i mnoga plemena doći će tražiti Gospodina nad vojskama, da umilostive Gospodina.« Ovako veli Gospodin nad vojskama: »U one će dane deset ljudi od svih jezika neznabožačkih naroda uhvatiti jednoga Judejca za skut i reći: Hoćemo ići s vama; jer smo čuli da je Bog s vama.«