1 Rs 1 Reis, capítulo Primeiro Livro dos Reis, capítulo 4

Главни службеници Соломоновог царства

Цар Соломон је владао над целим Израелом, а ово су били његови главни службеници:

Азарја син Садоков, свештеник;
Елихореф и Ахија, Шишини синови, писари;
Јосафат син Ахилудов, бележник;
Бенаја син Јехојадин, главни заповедник војске;
Садок и Авиатар, свештеници;
Азарја син Натанов, задужен за управитеље области;
Завуд син Натанов, свештеник и царев саветник;
Ахишар, управитељ палате;
Адонирам син Авдин, задужен за кулук.

Соломон је имао дванаест управитеља области по целом Израелу. Они су снабдевали цара и његов двор. Сваки је снабдевао цара једног месеца у години. Ово су њихова имена:

Бен Хур у Ефремовом горју;
Бен Декер у Макацу, Шаалвиму, Бет-Шемешу и Елон-Бет-Ханану;
Бен Хесед у Аруботу. Његов је био Сохо и сав хеферски крај;
Бен Авинадав у Нафат-Дору. Он је био ожењен Соломоновом кћери Тафат;
Баана син Ахилудов у Таанаху и Мегиду и у целом Бет-Шеану крај Цартана испод Јизреела, од Бет-Шеана до Авел-Мехоле и даље до иза Јокмаама;
Бен-Гевер у Рамот-Гиладу. Његова су била насеља Јаира сина Манасијиног у Гиладу, као и област Аргов у Башану са њених шездесет великих градова опасаних зидинама са бронзаним преворницама на капијама;
Ахинадав син Идов у Маханајиму;
Ахимаац у Нефталиму. Он је био ожењен Соломоновом кћери Босмат;
Баана син Хушајев у Асиру и Алоту;
Јосафат син Паруахов у Исахару;
Шими син Елин у Венијамину;
Гевер син Уријев у Гиладу, земљи аморејског цара Сихона и башанског цара Ога. Он је био једини управитељ тога краја.

Соломоново богатство и слава

(2. Лет 1,14-17)

Јудеја и Израелаца било је много као песка на морској обали. Јели су, пили и радовали се. Соломон је владао над свим царствима од реке Еуфрат до земље Филистејаца, све до границе Египта. Та царства су Соломону давала данак и била му потчињена целог његовог живота.

Свакодневно је Соломону за храну било потребно тридесет кора белог брашна и шездесет кора обичног брашна, десет говеда с јасала, двадесет говеда с паше и стотину грла ситне стоке, као и јелени, газеле, срне и утовљена живина.

Соломон је владао над свим царствима западно од реке Еуфрат, од Тифсаха до Газе, и живео је у миру са свим суседима унаоколо. За његовог живота, Јуда и Израел, од Дана до Беер-Шеве, живели су спокојно, сваки човек под својом лозом и под својом смоквом.

Соломон је имао четири хиљаде јасала за коње који су вукли борна кола и дванаест хиљада коња.

Управитељи области, сваки свога месеца, набављали су намирнице за цара Соломона и све који су јели за царевом трпезом и старали су се да ничега не понестане. А доносили су, на за то одређено место, и свој део јечма и сламе за коње који су вукли борна кола и за остале коње.

Бог је Соломону дао мудрост, изузетну разборитост и памет неизмерну као песак на морској обали. Соломонова мудрост била је већа од мудрости свих Источњака и од све египатске мудрости. Био је мудрији од свих људи, мудрији и од Етана Езраховца и од Махолових синова Хемана, Халкола и Дарде. Глас о њему проширио се по свим околним народима. Саставио је три хиљаде пословица и хиљаду пет песама. Описао је биљке, од либанског кедра до исопа који расте из зидова, и животиње, птице, гмизавце и рибе. Људи из свих народа долазили су да чују Соломонову мудрост, а слали су их сви цареви на земљи који су чули за њу.