При Приче, поглавље Приче Соломонове, поглавље 13

Mudar sin prihvata očevo vaspitanje,

a podrugljivac ne sluša ukor.

Čovek se nasiti dobra od ploda usta svojih,

a pokvarenjaci su gladni nasilja.

Ko god čuva usta svoja čuva život svoj,

a propast sleduje onome ko širi svoje usne.

Duša lenštine je gladna, ali nema ništa,

a duša se marljivih ljudi nahrani.

Pravednik mrzi laž,

a zlobnik odurno i sramno postupa.

Pravednost čuva put čestitog,

a nepravda obara grešnika.

Neko sebe predstavlja bogatim, ali nema ništa,

a neko sebe predstavlja siromašnim, a prebogat je.

Čovek bogatstvom otkupljuje dušu svoju,

a siromah i ne čuje pretnju.

Svetlo pravednika blešti,

a svetiljka zlikovaca gasne.

Bahatost jedino razdor izaziva,

a mudrost je kod onih koji primaju savet.

Naglo stečeno bogatstvo se umanjuje,

a uvećava se ono sakupljano radom.

Dugotrajno nadanje žalosti srce,

a ispunjena želja je kao drvo života.

Ko prezire reč sebi samom škodi,

a ko strahuje od zapovesti nagrađen će biti.

Mudračeva pouka vrelo je života

i odvraća od smrtnih zamki.

Pronicljivost stiče naklonost,

a put nevernih je nepromenjiv.

Svaki obazriv čovek radi prema znanju,

a bezumni širi bezumlje.

Glasnik zla u zlo pada,

a svedok istine leči.

Siromaštvo i sramota stižu onog ko ne mari za opomenu,

a počašćen će biti onaj ko prihvata ukor.

Slatka je duši želja ispunjena,

a bezumniku je mrsko da se od zla odvrati.

Biće mudar ko ide s mudrima,

a nastradaće ko se druži s bezumnima.

Grešnike propast progoni,

a pravednici su dobrom nagrađeni.

Dobar čovek ostavlja nasledstvo unucima,

a grešnikova se dobra čuvaju za pravednika.

Obilje je hrane na neuzoranom polju siromaha,

ali ga nepravda odnosi.

Ko svoj prut štedi mrzi svoga sina,

a voli ga ko ga na vreme kori.

Kada jede, pravedniku se duša najede,

a stomak zlobnika ostaje gladan.