Про Проповедник, поглавље Књига проповедникова, поглавље 10
Угинула мува усмрди мирисно уље, а мало глупости поквари мудрост и част. Мудрога ум води правим путем, а безумника погрешним10,2 правим … погрешним Дословно: десно, а безумника лево.. И док иде путем, глупан, пошто нема памети, одмах свима покаже да је глуп.
Разгневи ли се на тебе владар, не одлази са свог места – прибраност спречава велике грехе.
Видео сам још једно зло под сунцем – грешку коју чини владар: Глупани се постављају на многе високе положаје, док богати заузимају ниске. Виђао сам слуге на коњима, док кнежеви иду пешке попут слугу.
Ко јаму копа, може у њу упасти. Ко проваљује кроза зид, може га ујести змија.
Ко вади камен из мајдана, камен га може повредити. Ко цепа дрва, може од њих страдати.
Ако је секира тупа и оштрица јој ненаоштрена, више снаге треба. Али мудрост доноси успех.
Уједе ли змија пре него што се зачара, никакве користи од кротитеља.
Речи из уста мудрога умилне су, а безумника изједу сопствене усне: у почетку говори глупости, а на крају опаке лудости. Глупан је пун речи. Човек не зна шта ће бити, и ко може да му каже шта ће бити после њега?
Безумника изнурује његов мукотрпан труд – ко не зна пут, не стиже до града.
Тешко теби, земљо чији цар је био слуга и чији се кнежеви ујутро госте! Благо теби, земљо чији је цар племенита рода и чији кнежеви се госте у право време, да поврате снагу, а не да се опију.
Због лењости се улежу кровне греде, због доконих руку прокишњава кућа.
Гозба је ради смеха и вино чини живот веселим, али новац је одговор на све.
Не проклињи цара чак ни у мислима, не проклињи богатога ни у својој ложници, јер птица може да однесе твоје речи и крилато створење да пренесе то што говориш.