При Приче, поглавље Приче Соломонове, поглавље 27

Не хвали се сутрашњим даном,

јер не знаш шта који дан доноси.

Нека те хвали други, а не твоја уста,

туђинац, а не твоје усне.

Камен је тежак и песак је терет,

али огорченост због глупана тежа је од оба.

Јарост је окрутна и гнев је жесток,

али ко да се одупре љубомори?

Бољи је отворен прекор

него скривена љубав.

Пријатељу веруј и кад те рани,

а непријатељу ни кад те пољупцима обасипа.

Ко је сит, презире мед,

а гладноме је и чемер сладак.

Као птица кад залута од свога гнезда,

такав је човек који одлута од свога дома.

Мирисна помаст и кâд веселе срце,

а слаткоћа пријатељева од његовог је искреног савета.

Не остављај свога пријатеља ни пријатеља свога оца;

не иди братовљевој кући када те задеси несрећа –

бољи је сусед близу него брат далеко.

Буди мудар, сине мој, и развесели ми срце,

па ћу моћи да одговорим оном ко ме вређа.

Проницљив човек види опасност и склања се,

а лаковерни иду даље и страдају.

Узми огртач ономе ко јемчи за странца,

задржи га као залог када то чини за туђинца.

Ко у рано јутро гласно благосиља ближњега,

узеће му се као да га је проклео.

Свадљива жена је непрестано капање

по кишном дану;

ко је обуздава, обуздава ветар

и стеже уље у шаци.

Гвожђе се оштри гвожђем,

а човек човеком.

Ко чува смокву, јешће њене плодове,

а ко чува свога господара, биће му указана част.

Као што се лице огледа у води,

тако се и у човечијем срцу огледа човек.

Шеол и Авадон никад да се насите,

а тако ни очи човечије.

Топионички лонац је за сребро и пећ за злато,

а човек се проверава похвалама које добија.

Да глупана тучком туцаш у авану као жито,

глупост га неће оставити.

Добро пази на своју ситну стоку

и приљежно се брини о својим стадима,

јер благо није довека,

ни круна кроз сва поколења.

Када се коси сено и потера отава

и када се трава скупља са брегова,

јагањци су ти за одећу,

а јарци да платиш њиву.

Тада имаш козјег млека у изобиљу

за храну теби и твојим укућанима

и да се твоје слушкиње нахране.