Özd Özdeyişler, bölüm Özdeyişler Kitabı, bölüm 18

За жељом својом жуди саможиви човек,

на мудрост се сваку изнервира.

Безумник не ужива у разборитости,

него у разоткривању свога срца.

Када дође зао човек долазе и презир

и брука са срамотом.

Дубоке су воде речи у устима људским

и врело мудрости поток је набујали.

Страшно је држати страну неправеднику

да би праведнику одузели правду.

У свађу срљају усне безумника

и батине му уста призивају.

Безумника руше сопствена уста

и усне му живот вребају.

Речи клеветника су као посластице

што у стомак клизе.

Ко је лењ у послу своме

побратим је великом расипнику.

Име је Господње моћна кула

у коју се на висину склања праведник.

Богатство је богатоме попут утврђења,

попут зида високога у машти његовој.

Срце се човека узнесе пред пропаст,

а пре части долази понизност.

Будаласт је и срамотан онај

који узвраћа реч пре него је чуо.

С болешћу се својом носи дух у човеку.

Али ко се носи с духом утученим?

Знању тежи срце промућурног,

а и ухо мудрог предано је њему.

Човек даром себи пут отвара

и он га одводи пред велике људе.

У праву је ко је први у својој парници,

али онда дође његов ближњи па га испитује.

Жреб прекида размирице

и неслогу међу моћницима.

Увређени брат је тврђи од утврђеног града

и размирице су као решетка тврђаве.

Плодом уста својих сити човек стомак свој,

сити га плодом усана својих.

Језик влада и животом и смрћу;

ко га воли, јешће његов плод.

Ко нађе жену, нашао је благо,

благодат је добио од Господа.

Молећиво сиромах беседи,

а богаташ оштро одговара.

Човек с много пријатеља може и да страда,

али има пријатеља приснијих од брата.