Özd Özdeyişler, bölüm Özdeyişler Kitabı, bölüm 29

Када тврдоглави још више отврдоглави упркос карању,

сломиће се ненадано и неће му бити лека.

Кад се множе праведници, народ се радује,

а кад зликовац завлада, народ уздише.

Оца свог радује човек који воли мудрост,

а с блудницом ко се дружи, иметак свој ружи.

Цар по правди земљу гради,

а грамзиви тлачитељ је разграђује.

Човек што ласка ближњем своме

мрежу шири ногама његовим.

У греху је замка зликовачка,

а праведник кличе и весели се.

Праведник разуме случај сиромаха,

а неправедник за ту ствар не мари.

Подсмевачи град разјаре,

а мудри стишавају гнев.

Кад се мудар човек суди с човеком немудрим,

љутио се ил’ смејао, починка му нема.

Крвници мрзе човека без мане,

а праведни му душу штите.

Сву ћуд своју истреса безумник,

а мудар се повлачи и стишава.

Владар који слуша лажи

имаће за слуге све саме зликовце.

И сиромаху и тлачитељу једно је заједничко:

обојици Господ просветљује очи.

Довека ће стајати престо цара

што убогом суди по истини.

Шиба прекора доноси мудрост,

а дете распуштено срамоти своју мајку.

Кад се злобници умножавају, умножавају се и греси,

али ће праведници гледати њихову пропаст.

Опомени свога сина и донеће ти спокој,

и донеће радост души твојој.

Где виђења нема, народ се разузда;

а како је благословен човек што се поуке држи!

Речима се не поправља слуга,

јер ако их и разуме, он се не одазива.

Видиш ли човека брзоплетог у говору?

Више је наде за безумног него за њега.

Ко свом слузи од малена повлађује

за невољу крај му спрема.

Разјарени свађу започиње,

горопадни обилује гресима.

Бахатост унижава човека,

а понизни завређује част.

Ко се дружи са лоповом мрзи душу своју,

јер он чује клетву, али је прећути.

Страх човеку замку поставља,

а збринут је онај што се у Господа узда.

Многи траже владареву наклоност,

али од Господа је правда за човека.

Неправедник је мрзак праведницима,

а злобницима је мрзак човек честитог живота.