1Sam1Sa 1 Samuelova1. Samuel, poglavljebölüm Prva knjiga o Samuelu1. Samuel Kitabı, poglavljebölüm 17

David pobjeđuje Golijata

Filistejci skupiše svoje čete za boj, i to se skupiše kod Soka u Judi. Utaboriše se između Soka i Azeke kod Efes Damima. I Šaul i Izraelci se skupiše, utaboriše se u terebintskoj dolini i spremiše se za boj protiv Filistejaca. Filistejci se postaviše na brdu s one strane, Izraelci na brdu s ove strane, tako da je dolina stajala između njih. Tada iziđe jedan posrednik iz filistejskih redova. Zvao se je Golijat iz Gata. Bio je visok šest lakata i jedan pedalj, nosio je na glavi kacigu od mjedi, i bio je na njemu ljuskav oklop. Oklop je bio težak pet tisuća šekela mjedi. Na nogama je imao željezne nogavice i željeznu sulicu na ramenima. Držač njegova koplja bio je kao vratilo, a šiljak njegova koplja potezao je šest stotina šekela željeza. Njegov štitonoša koračao je pred njim. I on se postavi i viknu redovima Izraelaca ovako: »Što iziđoste spremni za boj? Nisam li ja Filistejac, a vi Šaulove sluge? Izaberite jednoga između sebe, pa neka iziđe k meni! Ako se može sa mnom boriti i ako me pogubi, mi ćemo biti podložni vama. Ako li ja njega nadjačam i pogubim ga, onda ćete vi biti nama podanici i služit ćete nam!« Filistejac se rugao dalje: »Danas sam osramotio Izraelovu vojsku. Dajte mi čovjeka da se borimo!« Kad Šaul i svi Izraelci čuše taj govor Filistejca, prepadoše se i uplašiše se vrlo.

David je bio sin onoga Efraćanina iz Betlehema u Judi koji se zvao Jišaj i koji je imao osam sinova. U vrijeme Šaulovo bio je taj čovjek star: bio je ubrojen među najstarije ljude. Tri najstarija Jišajeva sina bila su otišla sa Šaulom u rat. Njegova tri sina, što su bila otišla u vojsku, zvala su se: najstariji Eliab, drugi Abinadab, treći Šama. David je bio najmlađi. Ona tri najstarija odoše za Šaulom. David bi otišao češće od Šaula kući, da u Betlehemu čuva ovce svojega oca. A Filistejac bi izlazio jutrom i večerom i dolazio bi tamo četrdeset dana. Jednoga dana reče Jišaj svojemu sinu Davidu: »Uzmi za braću svoju efu ovoga prženog žita i ovih deset kruhova i odnesi ih brže braći u tabor! Ovih deset sireva s kajmakom odnesi tisućniku! Vidi kako su tvoja braća i donesi od njih znak. Šaul i oni, i svi Izraelci, nalaze se u terebintskoj dolini u ratu protiv Filistejaca.« Sutradan rano preda David stado jednome čuvaru, uze stvari i ode na put, kako mu je bio zapovjedio Jišaj. Kad dođe k taboru (ogradi od kola), upravo je izlazila vojska u bojnom redu i podizala bojnu viku. Izraelci i Filistejci smjestiše se za boj, red prema redu. David predade svoje stvari čuvaru prtljaga i otrča prema bojnom redu. Kad dođe tamo, zapita svoju braću kako su. Dok je s njima govorio, iziđe iz filistejskoga reda onaj posrednik, Filistejac Golijat, tako se je zvao, iz Gata, i stade govoriti isto onako kao prije, tako da je čuo David. Svi Izraelci koji vidješe toga čovjeka, pobjegoše pred njim i prestrašiše se vrlo. Jedan Izraelac reče: »Jeste li vidjeli čovjeka koji tu izlazi? Izlazi samo da sramoti Izraelce. Onoga tko ga pogubi, učinit će kralj vrlo bogatim, dat će mu svoju kćer i njegovu će obitelj osloboditi plaćanja poreza u Izraelu.«

David upita ljude što su stajali uz njega: »Što dobiva čovjek koji pogubi tog Filistejca i skine sramotu s Izraela? Jer tko je taj Filistejac, neobrezani, da sramoti vojsku Boga živoga?«

Ljudi mu opetovaše isto: »Tako će biti nagrađen onaj koji ga pogubi.«

A kad je njegov najstariji brat Eliab čuo kako je govorio s tim ljudima, razljuti se Eliab na Davida i okomi se na njega: »Što si zapravo došao ovamo? Komu si ostavio ono malo ovaca u pustinji? Poznajem ja tvoju drskost i zloću tvojega srca. Došao si samo da bi gledao bitku.«

David odvrati: »Pa što sam učinio? Samo sam pitao!« I okrenu se od njega drugome i upita isto. Ljudi mu odgovoriše kao prije. Kad se pročulo što je bio David govorio, javiše to Šaulu, i on ga dozva k sebi.

David reče Šaulu: »Neka nitko ne gubi srčanosti zbog njega! Sluga će tvoj izići i borit će se s tim Filistejcem.«

Šaul odvrati Davidu: »Ne možeš ti ići na toga Filistejca i s njim se boriti. Jer ti si još dječak, a on je ratnik od mladosti.«

David odvrati Šaulu: »Sluga je tvoj čuvao ovce svojemu ocu. Pa kad bi došao lav ili medvjed i odnio si ovcu iz stada, potrčao bih ja za njim, udario bih ga i oteo bih mu je iz čeljusti. A ako bi skočio na me, uhvatio bih ga za grivu i ubio bih ga. Lavove i medvjede ubijao je tvoj sluga, i tomu neobrezanom Filistejcu bit će kao i svima njima; jer je osramotio vojsku Boga živoga.«

David nastavi: »Gospodin, koji me je izbavio iz lavljih i medvjeđih pandža, izbavit će me i iz ruku toga Filistejca.«

Tada reče Šaul Davidu: »Idi! Gospodin neka bude s tobom!«

Šaul onda odredi da na Davida stave njegovo oružje, na glavu željezni šljem i oklop na nj. David pripasa njegov mač preko svoje bojne opreme i pokuša krenuti, jer nije bio navikao. Ali je David morao priznati Šaulu: »Ne mogu ići u tome, jer nisam na to navikao.«

I skide David to sa sebe, uze svoj štap u ruku i potraži sebi iz potoka pet glatkih kamenova. Stavi ih u pastirsku torbu, koju je upotrebljavao kao torbu za praćku. Onda uze svoju praćku u ruku i pođe na Filistejca. Filistejac je išao sve bliže Davidu. Njegov štitonoša koračao je pred njim. Kad Filistejac pogleda i vidje Davida, samo mu se podsmjehnu, jer je bio još tako mlad, rumen i krasna lica. Filistejac doviknu Davidu: »Zar sam pas da ideš na me štapom?« I prokle Filistejac Davida svojim bogovima. Nato viknu Filistejac Davidu: »Hodi ovamo k meni, da dam tvoje meso nebeskim pticama i zemaljskim životinjama!«

A David odvrati Filistejcu: »Ti ideš na me s mačem, s kopljem i sa sulicom. A ja idem na te u ime Gospodina nad vojskama, Boga vojske Izraelove, koju si ti pogrdio. Danas će te Gospodin dati u moju ruku. Ubit ću te i glavu ti odsjeći. Trupla vojske filistejske još danas ću dati nebeskim pticama i zemaljskim životinjama, da spozna sav svijet da ima Bog u Izraelu. Znat će sve ovo mnoštvo da Gospodin ne daje pobjede mačem i sulicom. Jer je rat Gospodnji. On će vas dati u naše ruke.« Kad se je Filistejac pomaknuo i sve se bliže primicao Davidu, David brže potrča prema filistejskoj vojsci. Pritom uhvati torbu, izvadi kamen, zavitla ga iz praćke i pogodi Filistejca u čelo. Kamen se zabi u čelo, tako da je on pao naprijed na tlo. Tako pobijedi David Filistejca praćkom i kamenom i pogubi Filistejca, a da nije imao David mača u ruci. David naime pritrči, stane kraj Filistejca, uze njegov mač, izvuče ga iz korica i pogubi ga odsjekavši mu njim glavu. Kad vidješe Filistejci da im je najjači mrtav, pobjegoše. Tada se podigoše ljudi od Izraela i Jude, udariše u bojnu viku i potjeraše Filistejce do doline i do vrata Ekrona. Pobijeni Filistejci pokriše put od Šaarajima do Gata i Ekrona. Kad se, nakon što otjeraše Filistejce, sinovi Izraelovi vratiše, oplijeniše njihov tabor. David uze glavu Filistejčevu i odnese je u Jeruzalem, a njegovo oružje stavi u svoj šator.

Kad Šaul vidje kako David iziđe pred Filistejca, upita svojega vojskovođu Abnera:

»Čiji je sin taj mladić, Abnere?«

Abner odgovori: »Tako živ bio ti, kralju, ne znam.«

Kralj reče: »Upitaj čiji je sin taj mladi čovjek!«

Kad se David, pobijedivši Filistejca, vrati, uze ga Abner i povede ga pred Šaula, a David je u ruci još imao Filistejčevu glavu.

Šaul ga upita: »Čiji si ti sin, mladi čovječe?« David odgovori: »Sin tvojega sluge Jišaja iz Betlehema.«