诗 诗篇, 篇 诗篇, 篇 136

Хвалите Господа јер је добар,

јер је милост његова довека.

Хвалите Бога над боговима,

јер је милост његова довека.

Хвалите Господара над господарима,

јер је милост његова довека;

оног што ко нико чудеса велика чини,

јер је милост његова довека;

оног што умешно начини небеса,

јер је милост његова довека;

оног што је земљу разастро на водама,

јер је милост његова довека;

оног што начини велика светлећа тела,

јер је милост његова довека:

сунце да управља даном,

јер је милост његова довека;

месец и звезде да управљају ноћу;

јер је милост његова довека;

оног што је побио првенце Египта,

јер је милост његова довека;

и из њега извео Израиља,

јер је милост његова довека;

моћном руком и испруженом мишицом,

јер је милост његова довека;

оног што је разделио Црвено море напола,

јер је милост његова довека;

и кроз њега провео Израиља,

јер је милост његова довека;

и сручио фараона и његову војску у Црвено море,

јер је милост његова довека;

оног што је свој народ по пустињи водио,

јер је милост његова довека;

оног што је погубио цареве велике,

јер је милост његова довека;

и побио цареве силне,

јер је милост његова довека:

Сихона, аморејског цара,

јер је милост његова довека;

и Ога, васанскога цара,

јер је милост његова довека;

и њихову је земљу дао у наследство,

јер је милост његова довека;

у наследство за свог слугу, за Израиљ,

јер је милост његова довека;

онога што нас се понижених сетио,

јер је милост његова довека;

и од душмана нас избавио наших,

јер је милост његова довека;

оног који даје храну створењу сваком,

јер је милост његова довека.

Хвалите Бога небеског,

јер је милост његова довека!