诗 诗篇, 篇 诗篇, 篇 57

Хоровођи. Давидов напев: „Не погуби.“ Песма поуздања у Бога, када је пред Саулом побегао у пећину.

Смилуј ми се, Боже, смилуј ми се,

јер у теби душа моја уточиште тражи;

и у сени твојих крила уточиште тражим

док невоље прођу.

Вапим Богу Свевишњему,

Богу који ми све чини.

Посегнуће са небеса, спашће ме;

прекориће тог који ме гази; Села

послаће Бог милост своју и верност своју.

Душа ми је међу лавовима,

лежим међу прождрљивцима;

потомцима људи зуба ко копља и стреле,

језика као мача оштрог.

Нека си узвишен врх небеса, Боже;

слава твоја нек је над свом земљом.

Нози мојој спремили су мрежу,

душа ми се повила;

испред мене јаму ископаше

и у њу сами упадоше. Села

Срце ми је вољно, Боже,

срце ми је вољно, да ти певам,

и да ти свирам!

Пробуди се, биће моје;

будите се, о, лиро и харфо,

ја бих зору да пробудим.

О, Господе, хвалићу те међу народима,

славићу те међу туђинцима.

Јер велика је милост твоја; до небеса,

и до облака сеже верност твоја.

Нека си узвишен врх небеса, Боже;

слава твоја нек је над свом земљом.