诗 诗篇, 篇 诗篇, 篇 30

Псалам Давидов. Песма за посвећење Храма.

Узвисујем те, ГОСПОДЕ, јер си ме из невоље извукао

и ниси дао да непријатељи ликују нада мном.

ГОСПОДЕ, Боже мој, теби сам завапио,

и ти ме исцели.

ГОСПОДЕ, душу си ми подигао из Шеола,

у животу ме одржао, да у гробну јаму не сиђем.

Певајте псалме ГОСПОДУ, верни његови,

његовом светом Имену захваљујте.

Јер, гнев његов траје само трен,

а наклоност његова цео живот.

Плач може потрајати сву ноћ,

али ујутро долази клицање.

У својој безбрижности рекох:

»Никада се нећу поколебати.«

ГОСПОДЕ, својом наклоношћу

учинио си да стојим чврсто као гора.

Али, кад си своје лице сакрио,

уплаших се

и завапих теби, ГОСПОДЕ,

ГОСПОДА замолих за милост:

»Каква је корист од моје смрти,

од мога силаска у гробну јаму?

Зар ће ти прах захваљивати?

Зар ће он објављивати твоју истину?«

Чуј, ГОСПОДЕ, и милостив ми буди,

Помагач ми буди, ГОСПОДЕ.

Моју си кукњаву окренуо у играње.

Кострет си свукао с мене и у радост ме обукао,

да ти моја душа пева псалме

и да не замукне.

ГОСПОДЕ, Боже мој, довека ћу ти захваљивати.