Пс Псалтыр, псалом Псалтыр, псалом 57

Horovođi. Davidov napev: „Ne pogubi.“ Pesma pouzdanja u Boga, kada je pred Saulom pobegao u pećinu.

Smiluj mi se, Bože, smiluj mi se,

jer u tebi duša moja utočište traži;

i u seni tvojih krila utočište tražim

dok nevolje prođu.

Vapim Bogu Svevišnjemu,

Bogu koji mi sve čini.

Posegnuće sa nebesa, spašće me;

prekoriće tog koji me gazi; Sela

poslaće Bog milost svoju i vernost svoju.

Duša mi je među lavovima,

ležim među proždrljivcima;

potomcima ljudi zuba ko koplja i strele,

jezika kao mača oštrog.

Neka si uzvišen vrh nebesa, Bože;

slava tvoja nek je nad svom zemljom.

Nozi mojoj spremili su mrežu,

duša mi se povila;

ispred mene jamu iskopaše

i u nju sami upadoše. Sela

Srce mi je voljno, Bože,

srce mi je voljno, da ti pevam,

i da ti sviram!

Probudi se, biće moje;

budite se, o, liro i harfo,

ja bih zoru da probudim.

O, Gospode, hvaliću te među narodima,

slaviću te među tuđincima.

Jer velika je milost tvoja; do nebesa,

i do oblaka seže vernost tvoja.

Neka si uzvišen vrh nebesa, Bože;

slava tvoja nek je nad svom zemljom.