Tob Tobija, poglavlje Tobija, poglavlje 5
Priprave za put
Tobija odvrati svom ocu Tobiji: »Sve što si mi zapovjedio, oče, vršit ću! Ali ne znam kako ću te novce potražiti. On ne zna mene, i ja ne znam njega. Kako ću mu se iskazati da me prepozna, da mi povjeruje i preda mi novac? A ne znam ni putova za Mediju ni kako da tamo stignem.« Otac mu odgovori: »On je meni dao obveznicu i ja njemu. Prepolovili smo ih tako da svaki ima jednu polovicu, a ja sam jedan dio ostavio uz novac. Prošlo je već dvadeset godina kako sam ostavio taj polog. A sada idi, sine, i potraži sebi pouzdana čovjeka koji će za plaću poći s tobom, a platit ćemo mu kada se vratiš; sada pođi i preuzmi novac od Gabaela!«
Onda izađe Tobija da potraži nekoga tko bi s njime pošao u Mediju i tko poznaje put. Vani se namjeri na anđela Rafaela, ali nije znao da je to bio Božji anđeo. Zapita ga: »Odakle si, mladiću?« On odgovori: »Od sinova sam Izraelovih, jedan od tvoje subraće. Došao sam ovdje tražeći posla.« Tobija ga upita: »Znaš li put u Mediju?« On mu odgovori: »Znam. Često sam išao u Mediju. Stajao sam kod našega brata Gabaela, koji stanuje u Ragesu. Put od Ekbatane do Ragesa traje dva dana, jer je Rages u brdima, dok je Ekbatana u ravnici.«5,6 Autor knjige o Tobiji kao da slabo poznaje geografiju Asirije i Medije. Ekbatana je 325 km od Ragesa te nije »u ravnici« jer je 2.010 metara iznad površine mora. Ni Rages nije »u brdima« jer je 1.132 m iznad površine mora. Vojska Aleksandra Velikog trebala je jedanaest dana prisilnog marša da bi prevalila razdaljinu između ta dva grada. Kako izvorni tekst ove knjige nije sačuvan, a grčki prijevod donosi tzv. dulji i kraći tekst, do ove netočnosti moglo je doći sekundarnim dodavanjem. Tobija mu reče: »Molim te, pričekaj me malo, dok to javim svojemu ocu, jer si mi potreban za putovanje i platit ću ti koliko zaslužuješ.« On odgovori. »Dobro, ali ne zadržavaj se predugo!« Tobija javi svojemu ocu: »Upravo sam našao čovjeka koji je jedan od naše braće, sinova Izraelovih.« Tobija odgovori: »Zamoli, sine, toga čovjeka neka dođe kako bih ustanovio iz koje je obitelji i plemena te je li dovoljno povjerljiv da bi pošao s tobom.« Tobija izađe i pozva ga: »Prijatelju, moj otac te moli da dođeš.«
On uđe i Tobija ga prvi pozdravi. Mladić odgovori: »Neka je radost vazda s tobom!«
Tobija odvrati: »Kakvu radost mogu još imati kad sjedim u tami i ne vidim nebeske svjetlosti? Liježem u tami poput pokojnika koji više ne vide svjetla. Iako sam još na životu, ja sam među pokojnicima. Slušam glas ljudskih bića, ali ih ne vidim.« Mladić mu odvrati: »Hrabro samo, naskoro će te Bog iscijeliti, hrabro!« Tada mu Tobija reče: »Moj sin Tobija želi putovati u Mediju. Možeš li poći s njime i dovesti ga tamo? Platit ću ti, brate, koliko zaslužuješ!« Mladić odgovori: »Mogu poći s njime; poznajem sve putove, jer sam često išao u Mediju te prolazio svim njezinim ravnicama. Poznajem i njezine planine sa svim putovima.«
Tobija mu odvrati: »Molim te, brate, kaži mi iz koje si obitelji i iz kojega plemena?«
Mladić mu odgovori: »Zašto ti je potrebno znati iz kojeg sam plemena?« Tobija odgovori: »Samo želim znati čiji si sin, brate, i kako ti je ime.« Mladić odgovori: »Ja sam Azarija, sin velikog Ananije, jednoga od tvojih rođaka.« Tobija odvrati: »Dobro došao, brate, i zdrav bio! Htio sam samo znati istinu o tvojoj obitelji. To si ti naš subrat i iz ugledne si obitelji! Poznavao sam Ananiju i Natana, sinove velikog Šelemaja. Odlazili su sa mnom u Jeruzalem na obavljanje bogoslužja i nisu zastranili. Tvoji rođaci su dobri muževi i potječeš iz dobre loze. Neka te sreća prati!«
Tobija nastavi: »Platit ću ti po jednu drahmu na dan te troškove putovanja kao i svome sinu. Molim te da pratiš moga sina pa ću ti platiti povrh dogovorene plaće.« Mladić mu reče: »Ja ću poći s tvojim sinom, ne boj se. Zdravi ćemo otići i zdravi se k tebi vratiti, jer je put siguran.« Tobija odvrati: »Budi blagoslovljen, brate!« Zatim dozva svoga sina te mu zapovjedi: »Sine, spremi sve što ti je potrebno za putovanje i zaputi se s ovim svojim sunarodnjakom. Neka vas svevišnji Bog zdrave dovede onamo, zatim neka vas očuvane i zdrave k meni vrati. Neka vas, sine, prati i čuva njegov anđeo!«
Tobija se spremi za putovanje te se pozdravi s ocem i majkom, a otac mu reče: »Putujte sretno!« Njegova majka brizne u plač i reče mužu: »Zašto si poslao moga sina? Nije li on štap u našim rukama dok pred nama ulazi i izlazi? Čemu gomilati novac na novac? Ne vrijedi ništa u usporedbi s našim sinom! Dosta nam je ovo što nam je Gospodin dao za život!« Tobija joj reče: »Ne budi zabrinuta! Naš će sin doći tamo zdrav i vratit će nam se zdrav, i tvoje će ga oči vidjeti onoga dana kada ti se vrati živ i zdrav. Sestro, ne uzrujavaj se i ne plači zbog njih! Prati ga dobri anđeo, njegovo će putovanje biti uspješno i vratit će se živ i zdrav.«5,22 Muž iz nježnosti i povjerenja oslovljava vlastitu ženu sa »sestro«. Usp. još 7,11.15; 8,4.7.21; 10,6. Slično zaručnik zaručnicu u Pj 4,9.10.12; 5,1 Na to ona zašuti i prestane plakati.