Zah Zaharija, poglavlje Zaharija, poglavlje 10
Uništenje Božjih neprijatelja
Molite Gospodina za kišu
u vrijeme kasnoga dažda!
Gospodin tvori oblake
i daje im dažd za svaku travu na polju.
Idoli govore samo laž.
Vračevi gledaju samo varku.
Objavljuju ništavne sne,
daju lažnu utjehu.
Zato moraju otići kao stado.
Sada su u nevolji, jer ih nitko ne pase.
Gnjev se moj raspalio na pastire.
Pohađam jarce predvodnike.
Gospodin nad vojskama pohađa svoje stado
i Judinu kuću i učini ih sebi u ratu sjajnim konjem.
Od njega je ugao,
od njega šatorski kolci,
od njega ubojit luk,
od njega su sve vojskovođe.
Oni će biti kao junaci
što gaze neprijatelja u boju kao blato po ulicama.
Oni se bore jer je Gospodin s njima.
Osramotit će se jahač i konj.
Učinit ću jakom Judinu kuću.
Dat ću pomoć Josipovoj kući.
Dovest ću ih natrag i smilovat ću im se,
i bit će mi kao da ih nisam nikada odbacio.
Jer sam ja Gospodin, njihov Bog,
i uslišit ću ih.
Oni od Efrajima bit će kao junaci,
i kao od vina bit će im veselo srce.
Njihova djeca će to radosno vidjeti.
Srce će im se radovati u Gospodinu.
Domamit ću ih i sabrat ću ih
jer hoću da ih izbavim.
Oni će postati tako mnogobrojni
kao što su prije bili.
Ja sam ih razasuo među narodima,
ali će se u dalekoj zemlji spomenuti mene.
Oni će ostati na životu sa svojim sinovima
i onda će se vratiti natrag.
Dovest ću ih natrag iz zemlje Egipta,
sabrat ću ih iz Asirije
i dovest ću ih u zemlju Gilead i na Libanon.
Ne će biti dosta mjesta za njih.
On će ići preko mora iz Egipta.
Razbit će valove u moru,
sve će dubine Nila presahnuti.
Slomit će se ponos Asirije.
Žezlo će se Egiptu oduzeti.
Ojačat ću ih u Gospodinu:
oni će hoditi u njegovo ime,
govori Gospodin.