Özd Özdeyişler, bölüm Özdeyişler Kitabı, bölüm 15
Blagi odgovor utišava gnev,
a gruba reč pokreće jarost.
Jezik mudrih dobro vlada znanjem,
a usta bezumnih bljuju bezumljem.
Gospodnje su oči na svakome mestu,
motreći na zle i na dobre.
Zdrav je jezik ko drvo života,
a duh slama jezik pogan.
Bezumnik prezire opomenu svoga oca,
a razborit je ko mari za ukor.
Veliko je blago u domu pravednika,
a zlobniku je muka da zaradi.
Znanje rasipaju usta mudrih ljudi,
što ne čini srce bezumnika.
Gadna je Gospodu žrtva zlikovaca,
molitva čestitih njemu je milina.
Gospodu je mrzak put zlobnika,
a voli onoga koji pravdu sledi.
Nemilo je poučenje za onoga ko se odriče puta,
a umreće onaj ko mrzi prekor.
Pred Gospodom su i Svet mrtvih i trulež mrtvih,
a kamoli srca ljudskih potomaka.
Podrugljivac ne voli onoga koji ga kori
i ne ide kod mudrih ljudi.
Veselo srce vedri lice,
žalosno srce slama duh.
Razborito srce teži znanju,
a usta se bezumnika bezumljem hrane.
Nemili su svi dani nevoljnika,
a čovek se dobrog srca gosti neprestano.
Bolje je i malo u bogobojaznosti,
nego blago silno i sa njim strepnja.
Bolji je tanjir povrća u ljubavi,
nego utovljeni vo u mržnji.
Gnevan čovek raspaljuje svađu,
a smireni čovek utišava sukob.
Put lenštine je obrastao trnjem,
a put je čestitih poravnan.
Mudar sin raduje oca,
a bezuman čovek prezire majku svoju.
Bezumnika raduje bezumlje,
a razborit čovek ravno ide putem.
Naumi se izjalove kad nema saveta,
a ostvare s mnoštvom savetnika.
Čovek se raduje kad odgovori tačno;
kako je dobra reč u pravo vreme!
Staza života za razumnog prema gore vodi,
i ne da mu prema dole, u Svet mrtvih da skrene.
Gospod ruši kuću gordih ljudi
i jača među udovice.
Namere zlikovca gadne su Gospodu,
a čiste su mu reči ljubaznosti.
Kući svojoj bedu navaljuje ko nečasno i lakomo stiče,
a živeće onaj čovek kom se mito gadi.
Srce pravednika promišlja odgovor,
a usta pokvarenih ljudi zlom bljuju.
Gospod je daleko od pokvarenjaka,
a sluša molitvu pravednika.
Bistar pogled i srce veseli,
a dobre vesti podmlađuju kosti.
Uho koje sluša pouku života,
trajaće u društvu mudrih ljudi.
Ko ne mari za opomenu, prezire sam sebe,
a ko sluša ukor stiče razboritost.
Bogobojaznost je pouka mudrosti,
a pre časti dolazi poniznost.