Özd Özdeyişler, bölüm Özdeyişler Kitabı, bölüm 14

Svaka mudra žena kući svoju kuću,

a bezumna je žena raskućuje rukama svojim.

Gospoda se boji ko čestito živi,

a prezire ga onaj ko pokvareno živi.

Bezumnikov govor je batina za leđa njegova,

a mudre čuvaju usta njihova.

Gde volova nema i jasle su čiste,

u snazi je vola obilje plodova.

Veran svedok ne govori laži,

a lažljivi svedok odiše lažima.

Podrugljivac mudrost traži i ne nalazi je,

a poučen čovek znanje pronalazi lako.

Idi od bezumnika,

od njega nećeš čuti pametne reči.

Mudrošću obazriv čovek shvata put svoj,

a bezumlje bezumnih je obmana.

Bezumnici se rugaju grehu,

a među čestitima je dobra volja.

Srcu je poznata gorčina njegova

i tuđinac ne deli njegovo veselje.

Kuća će zlobnika biti razorena,

a šator pravednika će procvetati.

Neki put pred čovekom kao da je prav,

ali završava na putevima smrti.

Srce boli i u smehu,

a i radost na svom kraju ponekad je žalost.

Svojih će se puteva nasititi otpadnik,

a i dobar čovek biće sit od svojih.

Lakoverni svačemu veruje,

a obazriv pazi na svoj korak.

Mudar se čovek boji greha, kloni ga se,

a nemudar je raspojasan, u sebe siguran.

Budalasto radi čovek koji brzo plane,

a i spletkaroš je omražen.

Lakovernim sleduje bezumlje,

a obazrivi se znanjem kite.

Pred dobrim će se ljudima zlobnici klanjati

i pokvarenjaci pred vratima pravednih.

I susedu svome mrzak je siromah,

a mnogo je onih što vole bogatoga.

Grešan je čovek što prezire bližnjeg svoga,

a blagosloven je onaj koji je naklonjen poniznima.

Ne zastranjuju li spletkaroši?

Milost i istina onima što dobro smišljaju.

Od svakog vrednoga rada dolazi zarada,

a od praznih priča samo oskudica.

Mudrima je kruna njihovo bogatstvo,

nemudrost je nemudrog glupava.

Istinoljubiv svedok spasava živote,

a lažljivi slaže čim zine.

U bogobojaznosti je pouzdanje jakom

i utočište deci njegovoj.

Vrelo je života bogobojaznost

i odvraća od smrtnih zamki.

Careva je slava u mnoštvu naroda,

a kad življa nema, tad vladar propada.

Ko se sporo srdi vrlo je razborit,

a ko brzo plane veliča bezumlje.

Zdravo srce – zdravo telo;

ljubomora – trulež u kostima.

Ko tlači ubogog sramoti mu Sazdatelja,

a slavi ga onaj što se ubogom smiluje.

Opaki će srušen biti opakošću svojom,

a pravednik i u smrti utočište ima.

Mudrost počiva u srcu razumnog čoveka,

čak je i u nutrini bezumnika obelodanjena.

Pravednost uzdiže narod,

a greh je sramota narodu.

Car poštuje slugu što čestito radi,

a gnevan je na onoga što radi sramotno.