Йов Йов, розділ Книга Йова, розділ 4

Елифас

Тада је Елифас из Темана узвратио овако:

„Хоћеш ли имати стрпљења да ти неко одговори?

Али ко би се могао уздржати од речи?!

Ето, поучавао си многе

и руке клонуле си снажио.

Посрнулог су твоје речи подизале

и колена си клецава јачао.

А сад, када је тебе снашло,

постао си нестрпљив;

кад се тебе такло,

ти си пренеражен.

Није ли богобојазност твоја поуздање твоје,

а честитост путева твојих нада твоја?

Молим те, сети се: ко је невин пострадао?

Где су то праведници сатрвени били?

Колико сам ја видео, они који ору неправду

и невољу сеју, баш то и жању.

Они гину од Божијег даха,

ишчезавају од духа гнева његовога.

Рика лава, лавље урликање

и зуби лавића се ломе.

Лав скапава без плена

и лавићи се губе.

Знаш, к мени је потајно допрла реч,

о том ми је ухо шапат ухватило;

у немирним мислима, у виђењима ноћним,

кад људе опхрва дубоки сан;

страх и трепет су ме спопали

и од њих ми кости зазвечаше.

Тек, дух ми је прешао преко лица

и длаке на телу су ми се најежиле!

И он стаде,

али му нисам разазнао лик.

Био ми је неки облик пред очима

и чуо сам глас који шапуће:

’Зар смртник може да буде праведнији од Бога?

Зар је човек чистији од Саздатеља свога?

Па он се ни у слуге своје не поуздаје

и анђелима својим он налази ману,

а камоли онима што живе у набијачама,

што им је темељ у прашини

и које смрскају ко мољца.

Сатиру их у комаде од јутра до сутра,

заувек ишчезавају и нико не мари.

Није ли уже њиховог шатора ишчупано?

Помреће без мудрости.’