1Хр 1 Хроніки, розділ Перша книга Хроніки, розділ 23
Када је Давид зашао у дубоку старост, поставио је свог сина Соломона за цара над Израелом.
Дужности Левитâ
Он окупи све израелске старешине, а тако и свештенике и Левите. Пребројаше Левите који су имали тридесет или више година – било их је укупно тридесет осам хиљада.
Давид рече: »Од ових, њих двадесет четири хиљаде нека управљају радовима на Дому ГОСПОДЊЕМ, а њих шест хиљада нека буду надгледници и судије. Четири хиљаде њих нека буду чувари капија, а четири хиљаде нека славе ГОСПОДА музичким инструментима које сам за то направио.«
Давид је Левите поделио у редове према Левијевим синовима Гершону, Кехату и Мерарију.
- Гершоновцима су припадали Лаадан и Шими.
- Лаадан је имао три сина: прворођеног Јехиела, па Зетама и Јоила.
- И Шими је имао три сина: Шеломита, Хазиела и Харана. То су биле главе Лааданових породица.
- Шимијеви синови: Јахат, Зиза, Јеуш и Берија. То су била четири Шимијева сина. Јахат је био прворођени, а Зиза другорођени. Јеуш и Берија нису имали много синова, па су их бројали као једну породицу, са једном службом.
- Кехат је имао четири сина: Амрама, Јицхара, Хеврона и Узиела.
- Амрамови синови: Аарон и Мојсије. Аарон је био одвојен довека, он и његови потомци, да свешта највеће светиње, да приноси жртве пред ГОСПОДОМ, да служи пред њим и да благосиља у његово име довека.
- И синови Мојсија, Божијег човека, рачунали су се као део Левијевог племена. Мојсијеви синови: Гершом и Елиезер. Гершомови потомци: први међу њима Шевуел. Елиезер је имао само једног сина, Рехавју, али Рехавја је имао много синова.
- Јицхарови синови: први међу њима Шеломит.
- Хеврон је имао четири сина: прворођеног Јерију, другог Амарју, трећег Јахазиела и четвртог Јекамама.
- Узиелови синови: прворођени Михеј и другорођени Јишија.
- Мераријеви синови: Махли и Муши. Махлијеви синови: Елеазар и Кис.
- Елеазар је умро без синова. Имао је само кћери, којима су се оженили њихови рођаци, Кисови синови.
- Муши је имао три сина: Махлија, Едера и Јеремота.
То су били Левијеви потомци по њиховим породицама – главе породица како су поименце пописане и пребројане, то јест они који су имали двадесет или више година, а радили су и служили у Дому ГОСПОДЊЕМ.
Јер Давид је био рекао: »Пошто је ГОСПОД, Бог Израелов, дао свом народу починак и дошао да се настани у Јерусалиму довека, Левити више не морају да носе Боравиште ни предмете који се у њему користе за службу.«
По Давидовим последњим налозима, пребројани су Левити од двадесет година и старији.
Левитима је била дужност да помажу Аароновим потомцима у служби у Дому ГОСПОДЊЕМ: да воде бригу о двориштима, одајама, очишћењу свих светих предмета и обављању других служби у Божијем Дому, а тако и о хлебу који се стављао на сто, брашну за житне жртве, бесквасним хлебовима, печеним жртвеним приносима, жртвеним приносима замешеним с уљем и о свим мерењима количина и величина. Требало је и да сваког јутра стоје и захваљују ГОСПОДУ и хвале га, а тако и сваке вечери и кад год су се ГОСПОДУ приносиле жртве паљенице, суботом и о светковинама младог месеца и у време прописаних празника. Требало је да редовно служе пред ГОСПОДОМ, у одговарајућем броју и на прописан начин.
Тако су Левити извршавали своје дужности везане за Шатор састанка, за Светињу и за службу у Дому ГОСПОДЊЕМ под руководством своје сабраће, Ааронових потомака.