Пр Приповісті, розділ Книга приказок Соломонових, розділ 18

Самотник жуди за себичним циљевима,

пркосећи сваком здравом расуђивању.

Безумнику није мила умност;

само му је до тога да каже своје мишљење.

Када дође опакост, дође и презир,

а са бруком дође и срамота.

Речи из човекових уста дубоке су воде,

а врело мудрости поток је жуборави.

Не ваља држати страну опакоме

да се недужноме ускрати правда.

Безумникове усне доводе до кавге,

а његова уста призивају батине.

Безумникова уста његова су пропаст,

а усне замка за његов живот.

Оговарачеве речи као најслађи су залогаји:

спуштају се у дубине трбуха.

Ко је немаран у свом послу,

брат је оном који уништава.

Име ГОСПОДЊЕ тврда је кула;

праведник трчи к њој и сигурност налази.

Богаташево богатство његов је утврђен град

и висок зид у његовој машти.

Пре пада охоло је срце човеково,

а пре части долази понизност.

Ко одговара пре него што саслуша,

на лудост му је и срамоту.

Дух одржава човека у болести,

а скршен дух ко ће да издржи?

Срце умнога стиче знање

и уши мудрих га траже.

Поклон отвара врата човеку

и доводи га пред великаше.

Ко први изложи свој случај, изгледа у праву,

док други не дође и испита га.

Коцка решава спорове

и љуте противнике држи на одстојању.

Увређен брат тврђи је од утврђеног града,

а спорови су као закључана тврђава.

Човек пуни трбух плодовима својих уста

и сити се родом својих усана.

Живот и смрт у власти су језика,

и који га воле, јешће његов плод.

Ко себи нађе жену, налази срећу

и стиче наклоност ГОСПОДЊУ.

Сиромах понизно износи молбу,

а богаташ одговара грубо.

Човек може да пропадне и крај много другова,

а прави пријатељ приврженији је од брата.