Jr Jérémie, chapitre Le livre du prophète Jérémie, chapitre 22

Суд над злим царевима Јуде

Господ је овако рекао: „Сиђи до царевог двора у Јуди и тамо им објави ову реч. Реци: ’Чуј Господњу реч, царе Јудин, што седиш на Давидовом престолу – ти, твоје слуге и твој народ што улази на ова врата! Овако каже Господ: поступајте право и праведно. Од тлачитеља избављајте покраденог. Дошљака, сироче и удовицу не злостављајте и не тлачите. Не проливајте крв невиних на овом месту! Јер ако ово будете предано радили, тада ће на врата двора овог улазити цареви који седе на престолу Давидовом, на бојним колима и на коњима – они, њихове слуге и њихов народ. А не будете ли послушали ове речи, собом се заклињем – говори Господ – овај ће двор постати пустош!’“

Јер овако каже Господ за двор Јудиног цара:

„Мени си ти као Галад и врх Ливана,

али ћу те стварно претворити у пустињу,

у градове расељене.

Затирача спремам на тебе,

све до једног наоружаног!

Најбоље ће твоје кедрове посећи

и у ватру бацити.

Многи ће народи пролазити поред овог града, па ће се међусобно питати: ’Зашто је Господ поступио овако са великим градом овим?’ И одговориће: ’Зато што су напустили савез Господа, Бога свога, па су се клањали другим боговима и служили су им.’“

Не оплакујте мртвог и не жалите за њим!

Него горко јецајте за оним што одлази,

да се више не врати

и не види свој родни крај.

Овако каже Господ о Салуму, сину Јудиног цара Јосије, постављеном на место свог оца Јосије и који је отишао из овог места: „Он се никада више неће вратити. Тамо где су га одвели, у изгнанство, тамо ће и да умре. Ову земљу он никада више неће видети.

Тешко ономе што кућу неправедно кући,

и одаје горње, али не по правди;

коме сународник ради без накнаде

и који не даје трудбенику плату.

Јер тај каже: ’Сазидаћу себи кућу повелику

и простране горње собе.’

Отвориће за себе прозоре,

па кедром облаже и црвеним боји.

Зар ти владаш

да би се кедровином разметао?

Зар твој отац није и јео и пио,

зар није праведно и правично радио,

па му је било добро?

Бранио је сиромаха и убогог.

И онда је било добро.

Не значи ли то познавати мене?

– говори Господ.

Али твоје очи и твоје срце

не теже ничем сем непоштеном добитку

и проливању крви невинога,

да би тлачио и изнуђивао.“

Овако каже Господ о Јоакиму, сину Јудиног цара Јосије:

„Неће за њим зажалити:

’Јао, брате мој! Јао, сестро!’

Неће за њим зажалити:

’Јао, господару! Јао његово величанство!’

Сахраниће га као што магарца сахрањују.

Одвући ће га и бацити

подаље од врата Јерусалима.

Попни се на Ливан и вичи!

На Васану гласом зајечи

и завичи са Аварима,

јер су сатрвени сви твоји љубавници.

А ја сам ти говорио у твом благостању,

а ти си рекао: ’Нећу да слушам!’

И то ти је био пут још од младости твоје –

да не слушаш мој глас.

Свим твојим пастирима ветар пастир ће да буде,

а и твоји љубавници ће отићи у изгнанство.

А онда ћеш се баш застидети и понижен ћеш бити

због свих својих зала.

Ти што седиш на ’Ливану’,

угнежден у кедровину:

како ћеш стењати кад те спопадну трудови

и бол као породиљу!

Живота ми мога – говори Господ – све да Јехонија, син Јудиног цара Јоакима, буде и печатни прстен на десној руци мојој, и оданде ћу те стргнути. Предаћу те у руке онима који ти о глави раде, у руке оних од којих стрепиш, у руке вавилонског цара Навуходоносора и у руке Халдејаца. Избацићу и тебе и мајку твоју која те родила у другу земљу, тамо где се нисте родили. И тамо ћете умрети. А у земљу у коју им душа жуди да се врати, вратити се неће.“

Је ли крчаг презрен и полупан овај човек Јехонија?

Или је посуда коју нико неће?

Зашто су одбачени и он и његово потомство,

истерани у земљу која им је туђа?

О, земљо! О, земљо!

О, земљо, чуј реч Господњу!

Овако каже Господ:

„Запиши: овај човек је као без порода

и неће напредовати за живота свога.

Неће напредовати нико од његових потомака,

нико неће седети на престолу Давидовом

да би поново владао Јудом.