És Ésaïe, chapitre Le livre du prophète Ésaïe, chapitre 47

Пад Вавилона

»Спусти се, седи у прашину,

Девице-Кћери вавилонска!

Седи на земљу, без престола,

Кћери Халдејаца!

Јер, више те неће звати нежном, ни крхком.

Узми жрвње и мељи брашно.

Скини вео, задигни скуте,

обнажи ноге, па гази преко река.

Показаће се твоја голотиња

и открити твоја срамота.

А ја ћу се осветити,

никог нећу поштедети.«

Наш Откупитељ –

Име му је ГОСПОД над војскама –

Светац је Израелов.

»Седи у тишини, иди у таму,

Кћери Халдејаца!

Јер, више те неће звати

царицом над царствима.

Био сам гневан на свој народ

и оскврнавио свој посед.

Предао сам их у твоје руке,

а ти им се ниси смиловала.

И на старце си стављала тежак јарам.

Говорила си: ‚Остаћу довека –

вечна царица!‘

Али ниси на ово помислила,

ни мислила шта може да се деси.

Стога слушај сада, сладостраснице!

Уљуљкана у својој сигурности,

мислиш: ‚Ја, и нико више.

Никад нећу постати удовица,

ни спознати губитак деце.‘

У трену, у једном дану,

и једно и друго ће те стићи:

удовиштво и губитак деце.

У пуној мери ће те снаћи

упркос мноштву твојих враџбина

и моћних мађија.

У своје зло си се уздала

и говорила: ‚Нико ме не види.‘

Заводе те твоја мудрост и знање

када мислиш: ‚Ја и нико више.‘

»Снаћи ће те несрећа,

а ти нећеш знати како да је одагнаш.

Тешка недаћа обрушиће се на тебе,

а ти нећеш моћи да је одвратиш.

Снаћи ће те изненадна пропаст –

нећеш је предвидети.

Само се и даље држи

својих мађија и многих враџбина,

којима се бавиш од своје младости.

Можда ћеш успети,

можда ћеш неког препасти.

Изнурили су те сви савети које си добила.

Нека устану сада и нека те спасу

твоји звездознанци, они који зуре у звезде

и сваког месеца предсказују шта ће те снаћи.

Они су као стрњика –

огањ их сажиже;

ни себе не могу да спасу из пламеног загрљаја.

Није то жеравица да се човек огреје,

ни ватрица крај које се седи.

Такви су ти с којима си

од младости сарађивала и склапала послове.

Сваки се и даље држи своје заблуде

и ниједан не може да те спасе.«